„Niste krivi“: poruka psihologa Milice Alil Simović roditeljima dece sa rascepom usne i nepca

Kada se pomene rascep usne i nepca, najčešće se govori o medicinskom aspektu i fizičkom izgledu. Međutim, ova dijagnoza nosi mnogo dublju priču — onu koja uključuje emocije, samopouzdanje, podršku porodice i način na koji dete uči da vidi sebe.

Milica Alil Simović, diplomirani psiholog, govori iz jedinstvene perspektive — kao neko ko je rođen sa rascepom usne i nepca i kao stručnjak koji danas pomaže drugima.

U ovom intervjuu donosi važnu poruku roditeljima: niste sami, niste krivi i vaše dete može imati srećan i ispunjen život.

Život sa rascepom usne i nepca: više od fizičkog izazova

Šta za tebe znači osećati se dobro u svojoj koži?

Osećati se dobro u svojoj koži za mene nije nešto što mi je,,prirodno dato“ – to je nešto što sam gradila
godinama.
Kao neko ko je rođen sa rascepom usne i nepca od malena sam učila kako je to kada se izdvajaš, kada te drugi
vide drugačije, a ponekad i kada sama sebe tako vidiš. Zbog toga, osećati se dobro u svojoj koži za mene znači
prihvatiti sebe u potpunosti – ne uprkos svemu tome, već zajedno sa tim.
I baš zato, za mene je to svakodnevna odluka – da ne merim svoju vrednost kroz tuđe poglede i šaputanja, već
kroz ono ko sam ja zaista.

Koliko je važna psihološka dimenzija?

Iako se rascep na prvi pogled vidi kao fizičko stanje, njegova emotivna i psihološka dimenzija je jednako
važna, ako ne i važnija.

Dete od najranijeg uzrasta ne doživljava samo medicinske intervencije, već i poglede, reakcije okoline, osećaj
da je po nečemu,,drugačije“. Sve to utiče na formiranje samopouzdanja, slike o sebi, i osećaja pripadnosti.
Ali ne prolazi kroz to samo dete – prolazi i porodica. Roditelji se često suočavaju sa strahom, brigom, osećajem
krivice i pitanjem,,Zašto baš naše dete?”

Zato je važno da podrška ne bude samo medicinska, već i psihološka – da se stvori prostor u kojem i dete i
roditelji mogu da obrade sve što prolaze, da dobiju razumevanje, sigurnost i osećaj da nisu sami u tome.
Jer način na koji dete nauči da vidi sebe često počinje od toga kako ga okolina vidi i podržava.

Šta bi volela da svaki roditelj deteta rođenog sa rascepom čuje?

Mnogi roditelji se suočavaju sa osećajem krivice ili straha. Šta bi im rekla iz svoje perspektive – i lične i profesionalne?

Tvoj put je uključivao više operacija i izazova. Kako danas gledaš na taj deo svog života sa ove distance?

Većine svojih operacija iz najranijeg detinjstva se zapravo ne sećam. One su se dešavale u periodu kada sam
bila jako mala, i prve kojih se svesno sećam dolaze tek pred kraj osnovne škole.
Možda je baš to doprinelo da taj deo mog iskustva ne nosim samo kao težinu, već kao nešto što se vremenom
slagalo u moju priču. Danas na taj deo svog života gledam sa mnogo više razumevanja i nežnosti prema sebi.
Sa ove distance, vidim koliko me je to oblikovalo – ne samo kroz snagu, već kroz empatiju, dubinu i način na
koji danas razumem druge ljude.
To iskustvo jeste bilo teško, ali me nije slomilo – već me je izgradilo. I danas ga ne gledam kao nešto što bih
izbrisala, već kao deo svoje priče koji mi je doneo mnogo toga što sada nosim kao vrednost.

Koliko je važno naglasiti da su danas mogućnosti lečenja i ishodi često drugačiji nego ranije?

Koliko okruženje može da utiče na to kako dete vidi sebe?

Kako bi volela da razgovori o različitostima izgledaju u društvu, šta nam još nedostaje?

Da li si kroz svoj put naučila da traženje pomoći jeste znak snage i kako to danas prenosiš drugima?

Ako bi jedna poruka iz ovog razgovora stigla do deteta ili roditelja koji se sada suočavaju sa tim, šta bi volela da ponesu sa sobom?

Priča Milice Alil Simović podseća nas na nešto suštinski važno — da ono što na prvi pogled deluje kao izazov ne mora odrediti kvalitet nečijeg života.

Rascep usne i nepca nije samo medicinsko stanje, već iskustvo koje oblikuje, ali ne ograničava. Uz ljubav, podršku i razumevanje, dete može izrasti u sigurnu, ispunjenu i snažnu osobu.

Njena poruka roditeljima je jasna i oslobađajuća: niste krivi i ne morate sve nositi sami.

A svima nama — da način na koji gledamo i prihvatamo različitost može promeniti nečiji život.

instagram: https://www.instagram.com/zajedno_kroz_rascep/

Prijavite se na naš newsletter i budite deo prostora u kome delimo priče, podršku i razumevanje koje nam svima ponekad treba.