La Césara: Ako u oku nema emocije – džaba estetika
La Césara je pesnikinja i glumica koja iz dana u dan svojim glasom i rečima dodiruje hiljade duša. Kroz projekt „1 misao svaki dan“, spaja umetnost govora i emocije, dokazujući da izgovorena reč – kada je iskrena – ima snagu da leči, pokrene i probudi ono najdublje u nama.
AI sažetak ovog teksta — izvor je uvek sam tekst.
Na digitalnoj pozornici TikToka i Instagrama, među bezbroj kratkih formi, pojavljuje se nešto drugačije – glas koji staje, govori i traje. Ona je La Césara – pesnikinja, glumica i izvođač, rođena između jezika, formirana kroz šest kultura, i zaljubljena u snagu izgovorene reči. Njen serijal „1 misao svaki dan“ nije samo sadržaj – to je dnevna doza ogoljene emocije. U ovom intervjuu, zavirujemo iza kadra – u njen svet, proces, umetnički glas i ono što dolazi.
Kompleksna. Komunikativna. Nestrpljiva.
Još u osnovnoj školi krenula sam se baviti recitacijom i dramskim izražavanjem. Za mene je uvek izgovorena reč bila nešto posebno, ali mislim da sam važnost poezije na ličnom nivou osvestila tek pre par godina.
Jako. Moje prethodno amatersko glumačko iskustvo naučilo me da gluma daje glas telu poezije, a poezija daje dušu glumi.
S obzirom na vrlo aktivan život koji vodim – porodica, stalan posao, druženja, putovanja, treninzi – snimanje zahteva organizaciju. Najčešće snimam nedeljom uveče kada pripremim više videa za celu nedelju. Važno mi je da se osećam inspirisano. Ako nisam u pravom raspoloženju – ne snimam.
Za mene poezija znači emociju. Ako je nema – ni tekst nema smisla. Teško mi je da izdvojim samo jedan trenutak, ali postoji jedan tekst koji me uvek duboko dotakne – „Nepovratna pesma“ od Mike Antića.
Ako me tekst, stih, misao natera da ga pročitam više puta i zaista doživim – onda je to to. Rekla bih da tekstovi biraju mene.
Izrazito. Iskustvo života u inostranstvu me formiralo. Otvorilo mi je prostor između jezika. Naučilo me da važne životne teme nemaju granice.
Glas ne postoji bez duše i obrnuto. Kada pređem u svoj alter ego „La Césara“, postajem fluidna ličnost u kojoj se prepliću razni identiteti.
Uh, teško pitanje. Ima ih dosta, ali izdvojila bih: Pablo Neruda, Rumi, Mika Antić, Vesna Parun, Dobriša Cesarić, Rupi Kaur, Amanda Gorman… I svi oni koji govore bez straha, čak i kada ćute.
„Tvoj glas me izvukao iz dana kad nisam želela da postojim.“ To nikada neću zaboraviti.
Uvek istina. Ako u oku nema emocije – džaba estetika. Ipak, estetski aspekt je važan u današnjem digitalnom formatu i trudim se da bude zadovoljavajući.
Da. Volim da stvari sazru pre nego što ih pokažem. Biće svega – ali na moj način. Nadam se uskoro.
Kao vetar – slobodnu, ali sa određenom dozom forme. Da traje dok ima šta da kaže. Želim da budućnost donese upravo to – nastupe uživo, knjigu i saradnje koje slave reč i njenu moć.
La Césara nije samo umetnički pseudonim – to je prostor između glasa i duše, ritma i tišine, istine i estetike. Ona je dokaz da poezija danas ne mora biti rezervisana za papir, već da može postojati u kadru od 30 sekundi, ako je iskrena. Kroz svoje svakodnevne misli i interpretacije, La Césara podseća na ono što prečesto zaboravimo: reč ima težinu. A glas – može da spasi.
instagram: @la_cesara
View this post on Instagram A post shared by L Λ C É S Λ R Λ (@la_cesara)
