Dunja Šaran: Pisala sam kad sam plakala, kad sam voljela – i kad sam šutjela
Dunja Šaran hrabro deli svoj svet ranjivosti, umetnosti i tišine — iskreno svedočenje o autentičnosti u svetu punom maski.
AI sažetak ovog teksta — izvor je uvek sam tekst.
U vremenu kada se autentičnost često krije iza filtera i očekivanja, retki su glasovi koji ostaju verni sebi — nežni, a snažni, krhki, a postojani. Dunja Šaran, glumica i pesnikinja, vodi nas kroz sopstveni unutrašnji pejzaž — isprepletan ranjivošću, umetnošću, borbom i tišinom koja ume da govori više od reči. Rođena između Slavonije i Dalmacije, a sazrela kroz umetnost, Dunja hrabro otvara stranice svog unutrašnjeg dnevnika i poziva nas da zavirimo. Njen svet nije gladak — ali je istinit.
„Smijem se. Radujem.
Tugujem pa i za to zahvaljujem.
Željama se kitim, a snovima vidim.
Ronim duboko pa se vinem u oblake.
Ni riba, ni ptica.
Neki novi svat.
Za mene su Čudno i Čudesno djeca iste majke.“
